Veštačka inteligencija ponovo iznenađuje. Ovog puta u samom srcu nauke

OpenAI je objavio revolucionarno otkriće: njihov model GPT-5.2 uspeo je da ostvari novo matematičko dostignuće u oblasti teorijske fizike. U pitanju je rad koji je upravo objavljen na arXiv-u, a bavi se ponašanjem čestica poznatih kao gluenoni — čestica koje prenose jaku nuklearnu silu.

O čemu se radi?

Fizičari već decenijama proučavaju takozvane "amplitude rasipanja" — matematičke izraze koji izračunavaju verovatnoću da čestice međusobno interaguju na određeni način. Za gluone, stvari su često jednostavnije nego što se očekivalo, ali postojao je jedan slučaj koji se smatrao nemogućim: kada jedan gluon ima negativnu heličnost, a svi ostali pozitivnu, standardni udžbenici tvrde da je amplitude nula.

Međutim, novo istraživanje pokazuje da je ova pretpostavka preterana.

Šta je GPT-5.2 zapravo ostvario?

Tim istraživača — uključujući fizičare sa Univerziteta Harvard, Cambridge, Vanderbilt i Institute for Advanced Study — otkrio je specijalne uslove pod kojima amplitude ipak nisu nula. Radi se o takozvanom "half-collinear režimu" — specifičnoj konfiguraciji momenta čestica koja nije tipična, ali je matematički validna.

Najfascinantnije od svega: finalna formula (jednačina 39 u radu) prvi put je pretpostavljena od strane GPT-5.2 Pro verzije modela.

Kako je AI "razmišljao"?

Ljudski istraživači su ručno izračunali amplitude za slučajeve do n=6 gluona — izrazi su bili izuzetno složeni, sa eksponencijalnim rastom kompleksnosti. GPT-5.2 je uspeo da ove komplikovane izraze drasticno pojednostavi, pruživši elegantnije forme. Iz tih osnovnih slučajeva, model je uočio obrazac i pretpostavio formulu koja važi za sve vrednosti n.

Zatim, interna "scaffolded" verzija GPT-5.2 provela je otprilike 12 sati razmišljajući o problemu i proizvela formalni dokaz validnosti ove formule. Rezultat je analitički verifikovan kroz Berends-Giele rekurziju i "soft teoremu" — standardne metode u teorijskoj fizici.

Zašto je ovo važno?

Profesor Nima Arkani-Hamed sa Institute for Advanced Study kaže:

"U fizici se često dešava da komplikovane formule zapravo kriju jednostavnu strukturu. Ovo otkriće pokazuje da AI može automatski pronaći te jednostavne obrasce — nešto što sam dugo smatrao mogućim, ali sada vidim da se ostvaruje."

Profesora Nathaniel Craig sa Univerziteta Kalifornija dodaje:

"Ovo istraživanje je primer AI-asistirane nauke gde fizičari i AI rade zajedno. Nema sumnje da dijalog između AI modela i ljudskih eksperata može generisati fundamentalno novo znanje."

Šta dalje?

Sa pomoću GPT-5.2, rezultati su već prošireni sa gluona na gravitone — čestice koje prenose gravitacionu silu. Ovo otvara vrata za mnoga buduća istraživanja u fizici čestica.

Ovaj članak je napisan uz pomoć AI tehnologije.

Izvor: OpenAI